Miokarditis i virus koksaki

Miokarditis je oboljenje koje se karakteriše postojanjem zapaljenja u srčanom mišiću. Zapaljenje izaziva infektivni agens, a to mogu biti virusi, koji su najčešći uzročnik, zatim bakterije, rikecije, gljivice i paraziti.
U zemljama Evrope i Amerike najčešći uzročnik je virus koksaki iz grupe B, koji pripada grupi enterovirusa. Zapaljenje zahvata sve strukture u srčanom mišiću, dakle mišićne ćelije, intersticijum, krvne sudove, ostale vezivne elemente i perikard.
Upala srčanog mišića se može desiti u sklopu raznih infektivnih stanja u organizmu, ali o miokarditisu suštinski govorimo kada se zapaljenje dešava primarno u srčanom mišiću, i to nazivamo primarnim miokarditisom. Oštećenje srčanog mišića može biti posledica direktnog delovanja agensa na tkivo, ali je suštinski oštećenje miokarda najčešće posledica poremećenog imuniteta i imunoloških događanja u samom srčanom mišiću.
Kod osoba perzistentnim zapaljenjem srčanog mišića progresivni tok bolesti je posledica autoimunog procesa.
Akutna faza bolesti traje kratko, može biti klinički nedovoljno ispoljena i nedefinisana, a u kasnoj fazi bolesti nastaje definitivno stanje, koje kod određenog broja osoba dovodi do znakova i simptoma srčane slabosti.
Kliničke manifestacije miokarditisa određuje stepen zahvaćenosti samog mišića zapaljenjem, a dijapazon bolesti se kreće od asimtopmatskog stanja, koja je posledica blage fokalne lezije mišića, pa do faze taške fulminantne srčane slabosti, srčanih aritmija i iznenadne smrti.
Bolest je praćena tipičnom kliničkom slikom, elektrokardiografskim promenama, ehokardiografijom i promenama koje se mogu dijagnostifikovati magnetnom rezonancom. Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu navedenih dijagnoznih procedura, a biopsija srčanog mišića omogućava definitivnu morfološku dijagnozu bolesti.
Lečenje je definisano težinom kliničke slike, i zasniva se na simptomatskoj terapiji pre svega ako postoje znaci i simptomi srčane slabosti kao i kontrola ozbiljnih aritmija.
Kod virusne forme bolesti koristi se imunosupresivna terapija, imunoglobulini, interferon kao jedini poznati antivirusni lek.
Ono što je za čitaoce bitno napomenuti jeste da prisustvo antitela na koksaki viruse u telu ne znači istovremeno postojanje bolesti to jest miokarditisa.
Iskustva obolelih od koksaki virusa:
"Koksaki" virus se nalazi u preko 90% ljudi u nasoj zemlji i to u crevima. Aktivira se padom imuniteta(i cak vise puta za redom u kratkom vremenskom periodu-mislim na pad imuniteta) i velikim stresom, pored toga.
Opasno je ako se ne otkrije na vreme!!! LEČENJE

1. STROGO MIROVANJE i redovan san - NAJVAZNIJE!
2. Sveze voce i povrce (sto vise!), mozete npr. u sokovniku da iscedite cveklu, sargarepe, jabuku, med...
3. Piti dosta tecnosti, izbaciti cigarete (ako pusite), kafu, gazirano, pokusajte da veoma malo solite hranu...
4. Kombuha caj - mogu vam dati telefon za nabavku tog caja - necu sada pisati o njemu, ali NARAVNO mozete da potrazite vise informacija na netu!
5. Med sa maticnim mlecom (jesti drvenom ili plasticnom kasikicom)
6. Piti (Magnezijum, Qenzim 10, Vitamin C1000 mg - moze da steti zelucu, Dilatrend 6.25 za snizavanje pulsa, Omeprol za oblaganje zeluca, Oligogal SE, Zinkosel (Cink i Selen)... NARAVNO, najvaznije je sveze voce i povrce, ali ovi vitamini i minerali su ipak obavezni (OLIGOGAL SE, ZINKOSEL)!

Koksaki virusi

Ovi virusi čine grupu koja po svom fizičko-hemijskim osobinama i morfologiji odgovara poliovirusima. Prvi put su opisani u gradu Koksaki (SAD), po kome su i ime dobile. Virus je prvi put izolovan iz crevnog sadržaja jednog obolelog deteta, koje je imalo simptome zapaljenja centralnog nervnog sistema.
Virusi ove grupe podeljeni su u dve podgrupe. A i B. Grupa A ubrizgana novookoćenim miševima dovodi do oštećenja poprečnoprugaste muskulature sa pojavom oboljenja ovih mišića. Grupa B ubruzgana novookoćenim miševima izaziva paralizu i oštećenje unutrašnjih organa.
Grupa A ovih virusa izaziva kod čoveka herpetičnu anginu, aseptično zapaljenje moždanih opni a grupa B prouzrokuje kod novorođene dece aseptično serozno zapaljenje moždanih opni, epidemične bolove mišića, zapaljenje srčanog mišića, a možda i zapaljenje mozga i kičmene moždine.
Ova grupa virusa izolovana je ne samo kod bolesnika već i kod zdravih osoba. Izolovana je iz stolice, ispljuvka, krvi i moždano-kičmene tečnosti.
Izvor infekcije: ventilacioni kanali centralnih klima sistema oni se neciste i u prostorima gde su instalirani imaj ulogu inkubatora ya yasejavanje virusa i bakterija glivica i parayita a preko njih se doprema vayduh u prostor koji se udiše i tako nastaju problemi kod čoveka. To je izvor zaraze pa se tako . Bolest se prenosi preko vayduha , vode, hrane .

ŠTA SU KOKSAKI VIRUSI?
Enterovirus
Coxsackie tip A
Coxsackie tip B
Za sada je otkriveno najmanje 29 tipova virusa, 23 A (A1-A22 i A24) i 6 B (B1-B6).

GDE IH IMA I KAKO SE PRENOSE KOKSAKI VIRUSI?
Virusi su prisutni širom sveta, praktično svuda. Mogu da se izoluju iz ventilacioni kanala centralnog sistema klimatiyacije gde je najvece leglo virusa bakterija ,glivica i parazita.
Antitela na razne vrste virusa nalaze se u serumima ljudi na svim područjima. Virusi se najčešće izoluju leti i u ranu jesen, što znači da infekcija najverovatnije nastaje u toku leta.
Kada se virus unese u jedno domaćinstvo, obično se inficiraju svi članovi, ali se bolest javi samo kod pojedinih.
Virus se umnožava u grlu (oropharynx) i crevnom epitelu, a odatle se putem krvi raznosi u sve organe.

KOJE BOLESTI IZAZIVAJU?
Najveći broj infekcija koksaki virusima prolazi bez simptoma ili samo sa povišenom temperaturom. Ipak, u manjem broju slučajeva, postoji mogućnost pojave različitih oboljenja, a za većinu je karakteristično da prolaze bez posledica.Neka od oboljenja koja izazivaju koksaki virusi (nisu ovde sva, već najčešća)
Sindrom
NEUROLOŠKI
Serozni meningitis mnogi A B1 do B6
Encefalitis A2, A5-A7, A9, B1 do B5
Mišićna slabost i paraliza A4, A7, A9, B2 do B5
(poliomijelitisu slična bolest)
Cerebelarna ataksija A2,A4,A9 B3,B4

MIOKARDITIS

Ovo je potencijalno najopasnija bolest koju KOKSAKI može da izazove, ali nema razloga za toliku zabrinutost.
Svega 5% od svih upala srčanog mišića izazvana je ovim virusom. Od svih onih koji imaju koksaki miokarditis, po različitim studijama, nepovoljan tok bolesti ima svega 0-4% obolelih.
Kao posledica koksaki virusa navodi se dilatativna kardiomiopatija /oboljenje koje dovodi do proširenja srčanih šupljina i značajno smanjene funkcije srca/, ali to je relativno retko oboljenje koje može imati brojne uzroke, a ne samo koksaki.
Dijagnozu postavlja kardiolog, na osnovu kliničke slike, EKGa, EHO pregleda srca i seroloških analiza. Tehnike kojima se utvrđuje samo prisustvo virusa u srčanom mišiću ne upotrebljavaju se rutinski, a u suštini reč je o kateterizaciji srca i uzimanju uzoraka srčanog mišića za histopatološki pregled i PCR.
PROGNOZIRA DA LI ĆETE SE RAZBOLETI ILI DA LI ĆETE IMATI NEKE POSLEDICE VIRUSA. Ovakve analize se rade samo na osnovu detaljnog pregleda srca, i služe samo da bi se postavila što tačnija dijagnoza, ali nemaju PROGNOSTIČKU vrednost, odnosno ne možete da tvrdite šta će se dalje dešavati i kakav će tok eventualno oboljenje za koje se samo pretpostavlja da je izazvano koksaki virusom da ima.
Ukoliko neki kardiolog sumnja na miokarditis izazvan koksaki virusom, onda može da traži dve analize u razmaku od 2 nedelje, i tek ako postoji porast titra od najmanje 4 puta može sa sigurnošću da tvrdi da je miokarditis izazvan koksakijem, inače je to samo pretpostavka.

LEČENJE
Do danas nije otkriven antivirusni lek koji bi imao uticaja na koksaki viruse. Ako postoji, miokarditis se leči samo simptomatski, a u najtežim slučajevima (koji su vrlo retki) moguća je transplantacija srca. Neki su pokušavali sa imunosupresivnim lekovima /lekovi koji smanjuju imunitet/, jer smatraju da imuni sistem u pokušaju da odstrani virus, više šteti srcu nego samom virusu, ali ta terapija nije pokazala očekivane efekte. Miokarditis prođe sam od sebe, a oporavak može dugo da traje.
Druge bolesti se leče takođe simptomatski po odgovarajućim protokolima.

Koksaki virusi su virusi iz familije Picornaviridae, a pripadaju rodu enterovirusa. Pripadaju IV grupi virusa. To su RNK virusi, što znači da u genomu imaju jednolančanu, linearnu RNK. veličina im je veoma mala, svega 20-30μm. Postoje koksaki A (23 serotipova) i B (6 serotipova) virusi. Ovi virusi se mogu svrstati u grupu opasnih, jer pod izvesnim okolnostima mogu dovesti i do smrti.[1]

Koksaki virusi su dobili naziv po mestu Koksaki (engl. Coxsackie) u državi Njujork (SAD) gde su 1948. godine izolovana dva soja iz stolice dva dečaka obolela od paralitičkog poliomijelitisa. Kasnije su otkriveni i drugi sojevi virusa u raznim delovima sveta. Ruski biolog Dmitrij Josifovič Ivanovski je prvi otkrio postojanje virusa.[1]

Najčešće izazivaju: miokarditis, perikarditis, meningitis, herpanginu i respiratorne infekcije.

• Miokarditis - najčešće postoje simptomi respiratorne infekcije koji su prethodili srčanoj simptomatologiji: malaksalost, brzo zamaranje, otežano disanje pri naporu, nadražajni kašalj, lupanje srca, bol u grudima, kolapsna stanja i gubitak svesti. Kliničkim pregledom može se naći cijanoza perifernog tipa (modre usne, vrh nosa, jagodice lica, uši, vrhovi prstiju), ubrzan rad srca, poremećaji srčanog ritma, oslabljeni tonovi, snižen krvni pritisak. Navedeni simptomi i znaci mogu biti prisutni u manjem ili većem broju - što zavisi od težine miokarditisa i stepena hemodinamskih poremećaja, ali su oni nespecifični i da se zbog toga miokarditis i naziva „bolest sa 10 lica“. Prisustvo antitela na koksaki viruse u organizmu ne znači istovremeno postojanje bolesti, to jest miokarditisa. Ovaj virus može da napravi veća oštećenja samo ukoliko se ne otkrije na vreme i ne tretira adekvatno.
• Eksudativni perikarditis (zapaljenje srčane kese) - perikardni izliv može da nastane kao odgovor na oštećenje perikarda i može biti serozan, bistar, gnojav, hemoragičan (prisustvo krvi u izlivu) i hilozan. Manji izlivi su asimptomatski ali kod većih se bolesnik žali na konstantan bol ili pritisak u grudima, otežano disanje, otežano gutanje, kašalj, štucanje i promuklost.
• Herpanginovu anginu uzrokuju različiti tipovi koksaki virusa A. Počinje iznenada visokom temperaturom, opštim bolovima, gušoboljom, pojačanom sekrecijom pljuvačke. Na krajnicima, nepčanim lucima, ždrelu i resici stvaraju se male vezikule (plikovi) koje ubrzo postaju plitke ulceracije. Tegobe traju od jednog do četiri dana i prolaze bez komplikacija.
• Meningitis - inkubacija traje 3-5 dana, premeningealna faza traje do jednog dana kada su prisutni slabost, pospanost, nelagodnost i anoreksija sa mogućim prolivom i gušoboljom. Nakon toga se javlja povišena temperatura, glavobolja, povraćanje i bol u trbuhu. Sledi meningealna faza - predstavlja skup manifestacija koje nastaju kao posledica povećanog intrakranijalnog pritiska. Najvažniji znaci su glavobolja, povraćanje, kod odojčadi napetost fontanela, meningealni znaci-odbrambeni refleks koji ukazuje na povećan tonus vratnih i leđnih mišića (ukočen vrat, znak Kerninga, znaci Brudžinskog i Vujićev znak), znaci pojačanog senzibiliteta (obolelom smeta svetlost, buka, čak i svaki šum), neurovegetativni poremećaji - bradikardija (usporen rad srca), opstipacija (zatvor) i poremećaj svesti. Nakon 3-5 dana svi simptomi nestaju i bolesnik se brzo oporavlja.

Nema specifičnog lečenja. Tretman se obično sastoji u ublažavanju simptoma. Bolesnik mora da se puno odmara i pije mnogo tečnosti, a po potrebi se mogu uzeti sredstva za snižavanje temperature i ublažavanje bolova (glavobolje). Moguća je i primena kortikosteroida.